Evo, pomlad je tu, srčki trepetajo, hormončki divjajo… in že so se pojavili(-e) zaljubljeni(-e) jamralci(-ke). Hočem reči, dvakrat me je že zmotil telefon, ko me je klical kdo, ki ne ve kako in kaj in zakaj, ali ga(-jo) ima rada, kako ji(-mu) je kdo všeč pa ne ve, ali bi ali ne bi…

Madonca… pa ravno zdaj ko obdelujem žleze, živčke, krvni obtok itd…. In naletim na tole pesmico od Balaševića, ki se mi zdi ravno primerna. Kako se polotiti nekoga, da se zaljubi vate! Citron pesma, ljudi!

(ja, ja, ljube moje “stroge mame”…. tole mi je vzelo 5 minut po telefonskem klicu… sem že pri knjigi)

CITRON PESMA

Joj da je meni da za čarobnjaka izučim,
cilinder nabavim i zabavim se s’o tom magijom.
Iz rukava bele zecove da izručim
a tebe mlatnem stapićom onako k’o oklagijom.

E kada nećes mirnim putom dobićeš čarobnim prutom
da se sludiš i već jednom zaljubiš.

Kad neće mali anđeli, srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja prolazi kroz razna stanja
e pa ljubav mora i da zaboli.

Joj da je meni da se šnajderaju naucim
mašinu poteram i doteram moj sakov somotan
pa te sačekam za ćoškom i opaučim,
pa te smotam jedan dva pod taj sakov komotan.

E kada nećes mirnim putom okončaćeš pod kaputom
kad nećeš gradski i demokratski.

Kad neće mali anđeli, srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja prolazi kroz razna stanja
e pa ljubav mora i da zaboli.

Joj da je meni ona žuta farba drečava
kada je oblačno i mračno a ja malko nabaren,
pa da prodjem tvojom tarabom k’o mećava
i metnem grafit erotski, za to sam kažu nadaren.

E kada nećeš mirnim putom primoran sam citron žutom
da ti svoje emocije otkrijem

Kad neće mali anđeli, srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja prolazi kroz razna stanja
e pa ljubav mora i da zaboli.